Živila nama naša politika

Neda ti Bog da liti mokar prođeš njome u kakvin japankan iz kineske trgovin, odnija bi ti đava kosti. Bili i usrid lita tribalo napast Keruma zato što je vruće, a po vrućini se svit mora kupat i onda in se kližu noge kad odaju ili još gore, japanke izađu iz oni rupica pa ostaneš bos. U jesen bi tribalo udrit na njega jer se svitu lipi lišće za noge, a u proliće jer kišu od peluda. Kako sriće da je Kerumova jedina mana snig, ali kad je već napada nek se eto o tom priča.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Piše: Iva Međugorac

E sad kad je pa snig i Željko da neradni dan svit je ipak bija gladan i žedan ili ih je ujtila fjaka pa su se eto usrid te elementarne nepogode polomili, a možda su se polomili radnici Kerumove trgovine jer oni unatoč snigu nisu imali slobodan dan, ali nije Željko blesav ko šta narod misli. On osim što sidi u saboru u koju ga je onaj polomljeni svit i izabra voza skupa kola i besramno popunjava najaču imovinsku karticu među onon jadnon sirotinjon od političara.

Sigurno i on i seka imaju gojzerice proizvedene u nekoj od naših tvornica, kad su i onako ti dični političari i poduzetnici izveli zemlju na pravi put pa tvornice cvitaju i to doslovno zarasle u travu.

Spas za Dalmatince ispade naš Ercegovac Milan, on je delal i lipo pribavija ralice i posla i doli. Uz to je nesritnik pozva sirotinju koja nemere u prihvatilišta da dođe u njega, e kamo sriće da in je još i lonac kaj ne raštike spomenija. Ma nije taj Milan loš sad će reć mnogi, šta će pomaže, dobričina u duši. Pa i nije svite moj, ima je Zagreb i veći imena, ovih z njihova asfalta, ali Milan se pobrinija za sirotinju, malo su ga zafrknuli za vrtiće, al i to je rišija i sve bi brate bilo dobro da ga nije ponila ona ercegovačka uja kamena, kud ćeš sinko ti na predsjedničke izbore, ma nije čak problem ni to što je on na izbore poša, ali što si kaziva da znaš engleski kad neznaš. Što nisi lipo reka znan samo nas Rvacki, a drugi mi ni ne triba. Al neka ja mislin da je on svedno ko oni heroji iz filmova, ima Miki još sedan života.

Al vratimo se mi na one nesritnike što no se polomiše. Da se mene pita ja bi svin onima što su izašli na snig odma 100 eura dala samo za hraborst što su uopće izlazili na dvor po takon ledu, ali kako mene niko ništa ne pita ,svit vjerovatno neće dobiti niti lipe, ali besplatno će in zagipsat nogu, ruku ili nešto treće. A onda in se možda posrići pa ih smiste u bolnici odma do Severinina odjela, uvik zaboravin da ona ima privatni apartman. Ona van ovi dana leži tamo gori i čeka prvo dite, ali brate kako naše novine pišu ispada ko da se rađa prvi Hrvat, neka ona ima apartman kad je tako koga briga za matere višečlanih obitelji i žene koje nemaju ni za bocu vode, da Seve zna da ih ima odma bi se ona iz sobe pripomistila i dala njima.

Kaže neki dan naslovnica jedni novina: Severina je uredna trudnica, a Gospe moja blago nama, odma mi je laknulo, neka onda nije bitno što ona sirotinja što joj je stan izgorija nema di spavat. Ona je ipak najveća Rvacka pjevačica, ali i glumica. Muški svit više će je znati po ulozi u filmu, a žene po lipin đemperin i torban. Lako ti je Severini imat lip đemper kad i onako ima sve: bogata čovika, slavnu karijeru i svoju štiklu. E ja njena van je štikla gazila po Eurosongu, nije baš da je bogzna kakvo misto nagazila, ali Severina ima sve, nije uopće bitno kako. Drago je meni da je žena trudna i sritna, ali ja virujen da je i njoj muka od naslova u novinama. Koja je to vijest da je u 21. stoljeću neko uredna trudnica, veća bi mi napetost bila da je netko neuredna trudnica.  Prije nego što je naša glazbeno, muzička diva otišla u bolnicu pisalo se kako na trudničke aljine troši i do 50 000 kuna. E baš mi je i to krasno! Naime ta osjetljiva i prije svega da ne smetnen uredna dama i nije tako davno vodila rat broševima sa ''socijalno ne osjetljivon'', ali također urednon Jadrankon Kosor, onda su jedna drugu danima prozivale, Severina je čak i podržala nesritne radnice iz Kamenskog. E lako se bogatin i sitin svađat i prepirat na grbači sirotinje, bilo bi lakše da su i jedna i druga obule cipele iz Borova i kostime iz Kamenskog. Nisu ni one dvi jedine, ali šta ćeš život je taki. Meni je i dalje najvažnije da su obe uredene i da naši mediji o tome pišu.  Bitno mi je i da pišu o snigu u prvon misecu, jer dosadašnji godina smo u ovo vrime već brali tratinčice tako da je snig prava senzacija. Al nema senzacije u sirotinji koja gladuje, nema senzacije u nezaposlenima, nema senzacije u mladima koji odlaze u svit kako bi našli koricu kruva kako tako. Koga briga za porast poreza kad se ljudi moji Ante i Simona vole i neka se ljudi vole samo neka mi netko objasno: Ko su jebo te oni?

Nije ni čudo da nakon ove tuge i jada Kerum veliki Hrvat i katolik misli nad Spliton pravit velikog Isusa, a možda bi nam ipak veći spas bija kada bi nam Bog pomoga i maka s vlasti nesposobne političare i samoprozvane zvijezde, ali kako se spas u tom području ne nadzire predlažen vam da svi po dvorištima počmete graditi križeve kako bi spasili golu i bosu zemlju za koju smo se borili i ne samo mi nego i svi oni lažni branitelji, ali o tome nekom drugom prilikom.