Čudo iz Vinjana Donjih: Domaća lozovača s pet-šest poskoka liječi sve bolesti

Istina, živi nisu, ali su živi ubačeni u rakiju.

- Govorite vi što god oćete, ali ja vam to tvrdim sa znanstvene strane - govori nam Miroslav osebujan po mnogočemu, ali dobričina od čovjeka.

- Je li se zmijski otrov u normalnim količinama uzima kao sastavni dio za mnoge likove i likarije? Je! Je li se rakija lozovača od pamtivika uzimala za likariju, kada današnjih likova nije bilo nigdi na svitu? Je! Jesu li naši stari uzimali rakiju, oćeš za priladu, oćeš za masirat noge, oćeš za fibru? Jesu! E, sada ti je dovoljno malo promislit i vidit, kada se te dvi likarije stope u jednu, je li to priki lik? Je - veli Miroslav.

Što nam ostade nego potvrditi Miroslavu, ali ga i pitati - otkuda mu ideja da baš on prvi pripravi posebnu rakiju i nazove je Poskokuša.

- Bilo ti je to ovako, negdi prije 14-15 godina. Lito, ja ležim isprid kuće, gol do pasa, kunjam onako, kada me ništa ladno prožme po trbuhu. Bacim pogled ispod šešira i vidim da mi poskok gmiže po drobu. Trnci, brajo, trnci, a ja osta mrtav-ladan. Samo sam se sitio materini i ćaćini riči o poskoku, kako, ako te ujde, možeš kurtalisat uru-dvi. A u stara vrimena nije bilo auta niti blizu, a ni ambulante. Koliko je naši ljudi platilo glavom zbog poskoka. I tako on se odmigolji s moga trbuha na asfalt, a vidim tamo mu vruće, polagano gmiže. Dižem se ja i prstima mu za vrat. E, nećeš majci ti više meni po mom trbuhu, a niti blizu moje kuće, velim. I tako to bijaše prvi poskok kojega sam uhvatio. Od tada u meni imaju ljuta neprijatelja. Do današnjih dana ulovio sam ih rukama dvadesetak, a od prije sedam godina, odlučio sam ih staviti u lozovaču - kaže nam Miroslav.

I pokaza Miroslav plastičnu bocu, u njoj sedam-osam poskoka različite veličine. Već su se davno napili rakije i utopili se. A od bijele rakije došla je žuta, gotovo pa narančasta.

- To ti je od njijova otrova. Svaki u sebi ima ko veću količinu, ko manju otrova i tako se oni bore s rakijom ispuste otrov i to ti je sada prava rakija Poskokuša - nastavlja.

Svakako da nije izostalo pitanje Miroslavu, a tko će biti taj koji će prvi okušati rakiju?

- E, to ti prijatelju ne bi mogao odgovoriti. Eto ti si novinar pa znaš pisat, ja sam specijalista za loviti poskoke i staviti ih u rakiju. A neka se sada nađe treći stručnjak pa da ispita kvalitetu rakije. Ja je rado dajem na ispitivanje. A, garantiran ti da je ona priki lik, jer sam ti to i ispriča na početku - uvjerljiv je Miroslav.

- Može biti da liči i sami rak, može biti da liči i reumu, može biti da izliči i priladu, jedino mislim da nije zdrava za jetru - s osmjehom nam sugerira Miroslav. A kolekcija poskoka u Miroslava Zakarije, upotpunjena je s još jednim malim poskokom od prije par dana.

- Da ulovio sam ovoga maloga, a vidio sam mu i braću i sestre, no nema čovik stotinu ruku. Okotila ih mater pa se razbižali, a ja ulovio najvećega. I on će za dan dva u rakiju da je malo pojača. A braća i sestre koji su se razbižali oko mista di sam ga ulovio, neka malo podrastu, pa će i oni u rakiju. Valjda će se netko sititi da ispita rakiju. Ali, bogme morati će to i platiti, jer je ovaj posa zeznut, rođače. Ajde, neka te ugrize, a ako nema neko blizu tebe, štaš učinit. Moš gledat u nebo i čekat da te odvedu svetome Roku (donje Vinjansko groblje).

 Braco Ćosić

Slobodna Dalmacija