Telefonski razgovor dvije Mostarke: Mostarke i šetnja po gradu!
-Eooo me kući, a đe bi bila moja ti?
Ma znam da si kući, nego onako ja bezze pitam.
-Je li moguće? Ti i bezze?
Normala da je moguće!
-Aj dobro ženo nako i ja pitam.
Normala, nego đe si ženo moja?
-Majke mi moje nisi ti normalna!
Ma malo te bola heklam, ha ha!
-Ti nemaš izgleda drugog posla?
Jok eto ti ga imaš!
-De, de ša odma dižeš nos?
Ama ne dižem, nego si ti nadrkana.
-Eno sam i nadrkana sad. Hvala moja na komplimentu.
Aj majketi ne glumi više!
-Ta jesam li mostarska glumica ili nisam?
Mal ti ne reko šta si! Nego ajmo u šetnju?
-Vala da znaš i mogle smo.
Kuda ćemo ženo moja?
-Mogli bi onako krug preko Avenije, pa u tržni na fuka?
Ma kakva Avenija? Ko će ostat od onih dama sa cukama?
-Jes vala tu si u pravu. Ajmo onda preko Rondoa pa na kolače?
Ta ću na Rondou? Hoćeš da nas neko pokupi biciklom?
-Ima ti i te, sada kada su bicikli u modi svi uzjašili i ne paze kuda voze! Hoćemo li preko starog?
Joj baš mi se ne da preko starog. Svi bulje u nas kada šetamo!
-Jašta moja, mogu misliti kako nas tračaju?
Ta će oni tračat? Okle njih, ta da išta vrijede ne bi po cijele dane ispijali kafeze!
-Moja ti svaka ti je za zapisati. Nego ne moramo mi u šetnju?
Norala da ne moramo, okle nas i šetanja, ajmo mi odma na fuka!
-Ajmo moja normala nego na fuka!
HERCEGOVINA.info