Telefonski razgovor dvije Mostarke: Hej moja ti ko nam brani
-O draga, dobro ti jutro.
Kako si spavala moja ti?
-Odlično ženo moja da ti se pohvalim!
Baš mi je drago da si raspoložena.
-Normala, baš sam ti ono baš.
I vamo ti je tako, i kod mene sve hepi.
-Ženo moja onaj moj rahat ko lokum.
Ne trebaš mi pričat i moj ti danima cvjeta.
-Bona malo nam za sreću treba!
Normala, a samo kad se sjetim kada je Zrinjski bio drugi!
-Šuti moja moja, nemoj mi spominjat. To su bili dani stresa.
Gluho bilo moja ti!
-Onaj moj jednom dođe s utakmice i samo šuti. Nije htio ni večerat.
Moj je još gori, evo što nije htio jest nego me optužio da nemam pojma s kuhanjem!
-A joj ženo moja baš mu je priča bezzze.
A ta ću moja ti sama sam ga birala i moram ga trpit!
-I kod mene ti je tako, ali eto što kažeš same birale.
Jašta moja, kada je došo neku večer kući poslije utakmice sa Širokim ja mu skuhala hrenovke.
-I kako je reagirao?
Čuj kako, smazao ih i reko da se odavno nije bolje najeo!
-Kuku kuku šta im rade te utakmice.
Evo što njima rade, nego i ja po vazdan pjevam onu pjesmu.
-Kakvu pjesmu moja ti?
Ma bona onu Hej ko nam brani!
-Golemo, baš li luda moja ti.
Pita me šef jučer nešto, a ja mu zapjevala tu pjesmu.
-Ha ha , i šta on na to?
Šuti, blehno u mene ko tele u šarena vrata.
-On ne voli baš Zrinjski?
Ma nije da ne voli, ali žena mu sa Širokog pa baš i ne smije puno o tome.
-A ta će jadan.
Nego idemo li moja ti na proslavu?
-Normala moja ti da idemo!
Hej moja ti ko nam brani da bude sve ko lani?
HERCEGOVINA.info