Tarik Razić: Poezija
Sve su rime ove
sa neba
meni dar
Poezija
moja, sveta je
to stvar
Inspiracije nema
već odavno fali
za njom srce žudi, zbog nje
duša žali.
Poezija moja osta' u tišini
dok ja lutam, lutam
sam po mjesečini
Poezijo moja u nebo se vini!
Nećeš
zar
k'o i ja
lutati
po tmini
Od krčme do krčme
od čaše do čaše
Eh, na šta
samo liči
prijateljstvo naše?!
Nek zakloni nebo, spasi dragi Bog
Pronađi negdje
drugo pratioca svog!