Mariana: Šta će ljudi reći?

Jer je njen izabranik srca druge vjere.
-Jer, "šta će ljudi reći."
Jedan je mladić odustao od svoje ljubavi, jer je sirota bila na lošem glasu.
Jer, nije takva za udaju.
Ne podržava norme koje nameće društvo...
-Jer, "šta će ljudi reći."
Jedna je žena ostala čitavi svoj život zarobljenica svog nimalo zdravog braka, podnoseći udarce i uvrede.
Jer, to tako mora.
Ženino je da šuti, da podnosi...
-Jer, "šta će ljudi reći"
Jednu je boljelo uho šta ce netko reći pa se razvela.
Ali, je stala sa životom.
Ne ide da se opet udaje.
Da živi..
-Jer, "šta će ljudi reći"
Koliko samo primjera izgubljenih života, propuštenih prilika, sjebanih sudbina zbog te četiri riječi.
Zbog samo četiri riječi, "šta će ljudi reći"
Da te muka uhvati pa poželiš da nestaneš, da sve te ljude osobno pronađeš i protreseš, iza par odgojnih samara, da ih dozoveš pameti.
Da znaju.
Nije važno ŠTA ĆE JEBENI LJUDI REĆI!
Nije.
Nije nikad ni bilo.
Od toga ne ovisiš.
Ne živiš u njihovom oku!
Da bilo što učiniš, nećeš valjati.
Da imaš stotinu vrlina, naći će ti mana bar dvjesto.
Kada ostaneš potpuno sama, reci će..
Trebalo je da se skrasiš, samoća nije nimalo laka..
Onaj tip je bio baš dobar!
Kada ostaneš sam, reći će..
Trebalo je da oženiš onu, brate tebi nijedna ne odgovara!
Kada te muž ubije od batina, reći će..
Glupača, sama je kriva.
Zašto ga nije ostavila??
Kada ostaneš iza razvoda sama i potpuno dobrovoljno kapituliraš, reći će..
Trebalo je da se opet skrasiš.
Ma đavola, da je valjala ne bi se ni razvodila.
Ljudi, ljudi, ljudi.
Mišljenja. Osude.
Jezici. Mahalanje.
Ljudi nam rukovode životima.
Postavljaju norme, određuju pravila.
Sude bez suđenja, zaključuju bez pitanja.
U samoći, neće te se sjetiti.
U bolesti, neće ti odmoći.
U neimaštini, neće ti pomoći.
U bogatstvu,htjet će da te poznaju..
Onda, čemu zamaranje ljudima?
Počnite napokon neopterećeni živjeti SVOJ život.
U svom oku.
Tu je puno, puno toplije.
I držite se isključivo svojih ljudi.
Tih par bliskih duša.
Oni će uvijek biti tu za vas.
I neće ništa reći.