Kako se ćosalo i sjelilo u Hercegovini

Priče kroz Mostar i Hercegovinu
...na prozor lipoj curi s kojoj san se na dernuku, na kraju ono prid večer, kad se raziđe svit , ostaju samo oni koji ćosaju,posle mise na dva derneka , prošeta gori doli...ka i drugi momci s curama s kojin ćosaju..ali prije izmjena pogleda više nedilja posle mise i znakova smješkom..ono ja neću se valit lip ko slika..a ona ćusta ruža rascvjetala kršna...kažu i danas...sve mi govorilo da joj nebi bilo mrsko da kuc kuc na prozor....,.i stiže ceremonijal...kuc kuc .. ono slušan ima li reakcije...ko kad san kasnije , baca u more udicu sa eškon i čeka...oće li trznut... kuc kuc..ništa kuc kuc kuc..sad je već da se mora zovnut imenon. i predstavit se....otvori....ja san ...ništa ...,kuc kuc opet i već se zagrija ćlanak srednjeg prsta....ma nema nikakvog znaka...počeja ja ..čujen bona kako ti srce kuca....neznan je su li to drugi govorili....džabe...deder bona kako moreš bit taka ..umorija san se da te vidin biće mi lakše vratit se kući..daleki je put pred menon bona..neš me pustit da ranjenog srca tužan iđen kući...ma rođo kuc kuc plači kukaj nema šanse..traje to već..nema odustanjanja...bila je daleko i visoko....ma ono kako a davala mi znakove..đavlije žensko mislin zavarala me......ja ono izgubljen jadan.. i nu konja mene...otvori bona kiša pada smrznut ću se...a ona đava te nosa, pa ovo je velika gospojina vrućina a ti se smrza..hahaha...i upali otvori ona.. mi pričali..pričali dok je u krevetu zaspa moj prijatelj koji je već bija na izmaku i počeja kunjat na kamenici čatrnji.. s kojin san i ganga redovito...kad na prozor kuc kuc.i sve ono moje čisti plagijat..ali je to bija izum.koji bi onda momak uljepšava prama svojoj mašti.on.brte skromno..nebi ni ja trznija..........kuc kuc itd...uzalud ..ode..dasa / zanali smo koji je /..čuje se ganga...kako smo sidili na krevetu..na drugoj polovini hrče moj prika...ja ono dobija kuraža otpala konkurencija hm dobar znak.. da je u obraz poljubin..ajme issati kad ona skoči...i ka srna priko denjka duvana...iđi iđi.odnija te nalet ti si pomanita..Bože mi oprosti........probudin mog priku...i kad smo odmakli 200 m. zapivamo ,, eej šta ću Bože daleko mi cura , dok se vratin svarila se pura...još smo dvi nedilje prošetali..bilo je par puta kuc kuc..priča priča i laku noć....ja otiša na škole , posla par pisama , nikad odgovora... a ona, iz dobre kršćanske poštene ercegovačke obitelji / sve su bile take /,se udala i živi u sretnon braku i uživa u milovanju unuka kad joj iz svita dođu.na selo kući...eto to je moje iskustvo iz kratkotrajnog kuc kuc bona ja san.....ali nikad.neće biti zaboravljeno...nema šanse to je doživljaj..........pozdrav od đuturuma..kuc kuc ustaj bona..otvori..to je doduše bilo prije 60 goidina a sad nebi van brte moga kazat..kako stoji s tin kuc kuc....ali probaj otvori smrza san se a plus 35...tu je ključ..možda..??.

(Vlado Nuić)

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Priče kroz Mostar i Hercegovinu