Priče kroz Mostar i Hercegovinu: Magareća Nostalgija

Zatim smo svi u ulici dobijali redovno duge uši, kao „šta uradiše magarad" ili bi se išlo jedan level više pa bi nam rekli „kenčine".Kasnije smo se stvarno i ponašali kao magarad,valjali se po prašini belaja koje su samo glave očvrsle čelopekom mogle osmisliti.Da bi slika bila potpunija nikako ne;smijem zaboraviti one starije, oni nisu bili magarad jer su bili to što jesu,al su kenčijali svakodnevno i neumorno,o svemu i za svakog.

Dođe i momačko vrijeme a kenjac se sve manje spominjao izuzev kad bi se pričalo o kiši te kad bi se upoređivao „halat",naglasak je naravno bio gotovo uvijek na tzv.Mujinom kenjcu iz Blagaja.E sada zašto je to tako bilo i ko;bi Mujo ne znam,al da postoji izvjesna legenda postoji,a vezana je i za „halat" ali i promjenu vremena.Tako između ostalog legenda kaže da je jednog težaka zasvrbilo uho pa on prst u uho i tresi,a malo dalje od njega Mujino magare u prašini,tak;u bi silnu prašinu podigao da se ni grad Hercegov ne bi vidio iz čaršije,pa poslije pade kiša.Ponovi se to nekoliko puta pa ljudi skontaše da kad se ovaj zavali u prašinu a čovjeka zasvrbi uho .,eto kiše.Druga opet priča odnosno dio legende kaže da su ženski uzdasi nastali baš tu,al ne oni koje one svakodnevno ispuštaju,već onaj aaaaaahhhaaaa iz duše,a nasta;kad je jedna ne baš zadovoljna Hercegovka prošla pored napaljenog Mujinog magareta,a biće da se tu i pretjeravalo al kako narod voli reći gdje ima dima ima i vatre,ja eto to djelimično ko vjerujem.

Porasli mi svak se o sebi zavadio al se magare pritajilo u pameti,te se jedno jutro uhvatim kako sinu govorim „magare jedno",al od svega je znakovito da se kenčijat nije prestajalo,tako do danas.

Prije par godina sam pitao svoju kćer jeli ikada uživo vidjela magare,kaže nije ja u auto i u Međugorje,tamo u jednom parkiću bi jedno pravo,staro,naše..Udari ona koji selfi sa simbolom Hercegovine,objavi na Instagramu,dobi aaaaaaa...eeeeeee...oooooooo...i kojekakva slova i slikice smijalice.

Nesta kenjca,magarad niko više ne spominje.Slušam čovjeka dere se na momka na tržnici i udara mu onu novu „majmune kišni" a ovaj mu odgovara „šta hoćeš pederu stari"...Kud nam nesta kulture,kud nam nesta magareta,onih kiša i halata.

Dragan Koso/Priče kroz Mostar i Hercegovinu