Pred Ilinćinom kućom

Zora Vranina se bila udala za Matu Perina. I Bili Lukasov se bio odselio u Iliće. E ne bi ti znao reći je li Ilinca bila umrla ili nije. Lipo društvo se već skupilo, po običaju, prid Ilinčinom kućom. Sidi Ante na stepenican što vode u sobe, a Jozo na šćemliji bliže vrata koja vode u kuinu. Tu su Ćića, Iviša, Karađa, Karlo, Vrane, Ćoro, Ćošalija, a i nas dice došlo da budemo u društvu. Neko sidi na podzidi, neko ispod pa se naslonuo leđima na duvar, a Karađa sio uza staru murvu pa se na nju naslonio.

Prođe i Ćibo upita ljude je su li sustali i ode kući noseći suvi jasenčić, da Ćibinica ima na čem svarit vareniku. Dođe i Ivkeša, ko da je došo nekim poslom, a nije, nego voli doći u društvo na sovićku priču, koja je jedina razonoda ovim umornim ljudima koji su cili uboga dan kosili, želi, čupali travu..., da skupe nešto sijena za zimu. I žene i dica iđu svaki dan da otmu koju travku dok žega nije sve spržila.

Uvečer su svi prid Ilinčinom kućom i tu svak ispriča što je danas radio i što će raditi sutra. Ko će kome pomoći kod vršidbe. Ko je išo u Mostar i što je kupio. Ko od čega boluje i sve se sazna što se dogodilo od Novakove do Ilije Džidića kuće, a i dalje. Bude tu i savjeta i razmjene iskustva, padne i šala i smjeh, a ima i sovke i prepirke.

Najžešća rasprava nastane kad se dođe na temu ko bolje živi: oni koji su otišli u Cim ili oni koji su ostali u Sovićim. "Evo reci ti meni, što imaš ovde, cili se dan mučiš da učupaš deset kil trave", kaže Ćića. "Ima muva i buva više nego u Americi", primjeti Jozo, a Vrane će: "A što ćeš doli izis, nemaš šolju mlika, ni grumen sira"! I svak ima svoje argumente, rasprava dolazi do usijanja, tonovi su povišeni, prava drama.

Joza ispekla kavu, iznila ibrik i fildžane, nema fildžana za sve, pa će piti naizmjenice. "Potanka je ali valja", dometnu Ante. Vade se kutije s duvanom i ćatima da se uz kavu zapali. "Stari imaš li da zamotam jednu, u mene nestalo, a Škutorke još nema da naliđe." kaže Ćoro. Karlo mu pruža kutiju: "Evo, ali nije kakav, prošli puta joj bio bolji". Škutorka svaki misec donese duvan, i odnese ono malo para što je u kući, ako je nema onda su jadi, jer duvana mora biti. Meso se priko lita malo kad okusi, ako nema duvana cilo selo je nervozno i bolje ni kog ništa ne pitaj. Miškuša u toru muze kravu, a Jela svoje proćera s čatrnje i nešto viče na Bosavu.

Šima Ćićinica i Bikanuša nešto razgovaraju iznad Markove kuće, a Ljubica se zabavila oko male Olge. "Kakve no žene u tebe Vrane danas dođoše" upita Joza. "Neka žena iz Kulašina ištetila ruku pa joj je Anđa pravila". "A čija je" opet će Joza". "Nisam ni pito ta uvik neko dolazi". "Neka, Bog joj dao zdravlje, ta kud bi ovaj svit kad nešto slomi ili išteti da nije nje." Ilija, Drago, Ivan, Mujo i Lukan, posidali iznad Vranina krmetara i vode svoje razgovore. Andrija proćera konje, sutra će zgonit sijeno s Bili. "Đe i nađe" upita Iviša. "Doli iza Bristovače". "Jesi li vidio Mulina", javi se Karlo. "Doli je s konjima".

Tako se velika sidnica nastavlja dok se počme mračiti i onda zazvoni zvono kod Bikanove kuće. "Eno Luka zvoni" reče Karađa i već se polako diže za odlazak. "Ne zvoni Luka, nego Drago ili Žarko", kaže Ante. "Neko zvoni ta ima ih". I ostali se polako ustaju i sporim korakom odlaze, kao da im je žao što je priredba gotova, ali sutra rano valja ustati i opet na posao. Svaki će nešto skromno pojesti za večeru i iz svake se kuće čuju večernje molitve i priporuke. Sve se smiri i utihne. Još koji put Ćoro zakašlje u Kući u Jaglini. Ne znaš da li kašlje od lošeg duvana ili zakašlje samo da se javi, da je tu on najstariji u komšiluku. I Milava muknu kao da mu odgovara čujem te čujem.

Sutra dovečer će se opet skupiti prid Ilinčinom kućom.

Marinko Ivanković / Sovici.info