Tarik Razić: 8372...
Ramo
sad
Nermina sina
Oj, Nermine
dođi 'vamo
kod tuđina!
Za njim
svako malo
jedan odijek
mine sa Osat
planine
A bio je pakao
a bio je juli
i bilo
je ovdje
teško, sve
na nuli
I ode kolona
ode dedo,
babo, sin
muž i brat
otjera ih rat
u nepovrat
I vrelo Guber
presušilo je sad
oko njega kolo
igra žeđ i glad
I jedan Slovenac
iz daljina
sportista
član
fudbalskoga
tima
krenu sa kolonom
što se zove
tmina
preko mučnih
visokih planina.
A nekad su
ovdje bili u
idili u tom
pitomom bosanskome
kraju, u podrinjskom sjaju
Zar može
preko noći
da nestane
grad?
Da nestane
dječak i
fudbaler mlad
poslje izobilja
da nastane
glad.
Otiš'o je Alić i Ajšić
i Hren
otiš'o je Srebrenici
najdraži sin njen
I dok pišem ovo
k'o ludak
vičem ja
iz svog
glasa vičem
8372...
taj najpoganiji
paran broj
koji ubi Bosnu,
ubi narod moj!
Vezani članci