Katarina Zovko Ištuk: Riči moga ćaće
RIČI MOGA ĆAĆE
Ispred naše kuće stare,
zamišljena sida glava,
kad ga gledam, ne znam točno,
dal je budan, ili spava.
Tekst se nastavlja ispod oglasa
Znade tako odrimati,
u komadu, dva - tri sata,
dok ga mater ne probudi,
jakom škripom, starih vrata.
Što ga budi škripa vrata,
ne ljuti se on zbog toga,
tad upita snenim glasom:
Jeli vrime molit Boga.
Tad bi dica posidala,
oko majke, oko ćaće,
zboria bi tihim glasom:
Molte dico i Bog daće.
Kad s molitvom on završi,
ispriča bi priču koju,
sića bi se svog života,
pustia bi suzu svoju.
Al na kraju svake priče,
uvik bi nam reka ćaća,
poštenje i vira dico,
svud se suvim zlatom plaća.
Tekst se nastavlja ispod oglasa
KATARINA ZOVKO IŠTUK
Mostar 06. 11. 2018.
Vezani članci