Priče iz Hercegovine: A ide zima

Hercegovina.info
Vidi originalni članak
Dida je radija u tvornici ferolegura prije onoga rata. Kaže bilo ih je tri brata koji su radili tamo a onda je došlo otpuštanje radnika zbog recesije pa su odnili pršut šefu da bar jednog brata ostavi na poslu. I ostavija ga je. Taj brat šta je osta radit je bija moj dida a cilu je plaću dava materi na stol, evo vako, na stol, jer je bila glad, puno judi u kući, a samo jedan zaposlen. Doduše imali su polje, ali to nije bila nikakva garancija za preživit.

U tvornici su davali marende, pa je moj dida, čija je žena, moja baba, bila u drugom stanju, reka svima u kući da se on boji navečer vraćat sam iz tvornice i tražija da baba dođe po njega. Onda bi on tu svoju marendu da babi.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Dida je ima polje pa su nekako preživljavali glad, čista makrobiotika, smokve, grožđe, trišnje, višnje i poneku jabuku i arbakokulu.

To mi je sve pričala mater dok smo gledale deložaciju obitelji Vukić.
Izbacivali su one jude iz kuće a ona je rekla:

"Ovo je gore nego kad nemaš šta ist. Kad si gladan, nać ćeš štagod po kontejnerima, a šta ćeš kad ostaneš bez krova nad glavom? A ide zima. I kako se nije naša nijedan svećenik da utješi te ljude, a? Di su svećenici kad se ovakve stvari događaju? Di su, zar ne vide kako je judima duša ubijena?"

Marčelina / matejuska.blog.hr

Vezani članci